Црква Брвнара на Бинбруку

НАМЕНА

Имање на Бинбруку су купили  наши очеви и мајке  давне 1975 године, да би се Срби окупљали и чували своју српску веру, традицију и културу.

На имању до сада имамо  израђене и опремљене фудбалске терене који су употреби само три, четри месеца у току лета. Имамо и мали парк опремљен, где се деца играју. Имамо и  смоменик Дражи Михаиловићу, који су подигли Срби Онтарија. Сада нам се указала потреба и за духовним центром. Дивно би било да се изгради традиоционална српска црква брвнара. Не као музејски експонат, већ као очигледно учило живе цркве. Омладина треба да се упозна  кроз  духовну игру са својом вером и њеним коренима из прошлости. Ако нам је допуштено да покажемо деци илустровану Библију, биће нам допуштено да изградимо и једну црквицу за духовно  васпитање. У православној цркви грађевина храма је неодвојиви део Свете Литургије. Ова пројектована црква брвнара представља не само очигледан живопис него и практично  учило како се из једног мучног доба дугог трпљења, постепено освајала слобода.

Ова  иралишта за малу децу имају још и тобогане, љуљашке, разне пењалице и лавиринте кроз које се провлаче ускачу и преврћу. Све то је уклопљено и сакривено још увек у слободној  природи на Бинбруку. Све  је  прилагођено  омладини за ова три, четри летња месеца.цДа би имање добило свој потпуни садржај, треба да изградимо Цркву Брвнару на радост оних који су ово имање куповали.

Уласком у брвнару кроз западна врата у првом тренутку наша омладина ће за тренутак бити смирена, притиснута ниским сводом сложених брвана. Правац слагања греда у упућује наш поглед на живописани иконостас и  на Богородицу „ширу од небеса“ у шкољки апсиде која их прихвата раширених руку. Овај ход пресецају двоја наспрамна врата брода у средишни блесак солеје која уздиже све до Христа на своду узвишеном штиту као што је у манстиру Свете Катарине на Синају.

Ово мала деца могу да схвате и  као игру или enterteуment у Дисниленду, али у овој црквици уграђене су све Тајне у логичном редоследу за једну достојну Литургију, којој многа деца не присуствују током године. А Богами и у цркву не уђу из разноразних разлога. Ако је имање српско и на њега се долази, па и црква нам је ваљда српска и православна. То двоје иде заједно. Српство са православљем. Тешко је схватити да ће неко доћи на српско имање што су га куповали и освећивали побожни људи а да неће своје дете увести у Цркву брвнару и себе подсетити ко је и одакле је.

Српске предустаничке цркве брвнаре из ХVIII – ХIХ века су усвојене као пројекат нове цркве брвнаре у Бинбруку код Хамилтона. Ове цркве су настале у доба суровог турског ропства у забитим српским збеговима у густим шумама. Међутим, иако избеглице побегле без игде ичега, сачувале су у својој свести повест шта су били и шта јесу. У слободи сакривени густим крошњама нису губили наду у своју слободу и свој храм. Помогло им је укорењено сналажење у дивљини наслеђено из дубоке преисторије и доба адамског.. Сакреивени у шуми Срби су под окупацијом и стотинама година сачували своје језгро. Тако као  народ колико год да смо губили, не изгубимо никад све, ако нам остане тврда вера у свогa Бога.  Од материјала имали су само дрвену грађу свуда око себе и преисторијску вештину, а истинска црква васкрсења нашла је и ту своје дубоке темеље. Како је то Вук Караџић приметио: Сви срби су знали или да тешу или дељају. Све наше цркве су тесане јер је у то доба време стало, па је било доста времена да се врхунски осмисле и отешу и саставе врло компликованим чврстим учепљењем „на ћерт“ . Сличо као неком данашњом дечјом игром „пазлс“ за развијање довитљивости. Наше устаничке брвнаре нису биле дивље и робусне већ деликатне и лепе.

Колика је то жртва била? По шумама и збеговима правити Цркве и Богу се молити. Правити брвнаре без звона, због непријатеља као и данас што су звона на Косову забрањена. Правили су брвнаре са малим прозорима, такозване пушкарнице. Црква је била последња одбрана од непријатеља, па се кроз мале прозоре протурале пушке. ЛОВЋЕН. Правили су Срби брнаре  без купола да се  не би виделе. Биле су ниске, једва да се уђе и Богу помоли  и 500 година издржи под Турцима. Видимо какав смо народ били. Примили смо од турака и понеку реч и нешто из кухиње и облачење али у веру нашу ништа нам не могаше убацити. То је јединствен пример у историји људског рода где спадамо раме уз раме са јеврејским народом. А данас у слободи веома се лако одричемо свега. Па за неких 50 до 100 година, може се десити да не знамо ништа о својим коренима.  Ми ћемо овде ако Бог да подићи Брвнару са куполом, јер живимо у слободи. У нашем народу чим је дошла слобода почеле су да се дижу Куполе као печурке после кише. У суштини купола представља Тело Христово.

Значи, пошто многа деца у току лета због спортских обавеза не могу у цркву која је у граду, дај да цркву приближимо њима а и нама и да уживамо у природи. Зваћемо је летња Црква Брвнара.

Деца која су далеко од извора своје духовности, овде ће кроз активну игру да проживе оно што су проживљавали њихови предци.То је важна духовна вежба, исто толико важна колико и бавити се спортом.

Замислите децу, док се једни играју други утрчавају и истрчавају из Цркве.  Да им црква не буде страна. Родитељи да прислуже свећу, да се заједно прекрсте. Да поседе на клупама поред Цркве као у старом крају. Па зар нису наши Вашари, денреци били код Цркава? Црква да буде отворена стално када се деца играју и кад има народа. Недељом у току лета почев од Тројица па до Црквеног пикника да се служи служба Божија, а после службе сваке недеље да имамо мали пикник, и излет у природу где ћемо припремати храну. Црква на Бартону неће бити затворена, а старији који желе на Бинбрук, организовати превоз.

Тиме ће се имање оживети и може се почети са другим пројектима, као што је хала, гробље још спорта и тако даље. Али основ свега је Црква. Имајући искуство а и видимо на овом континенту, најуспешније колоније као што су Кливеланд, Милвоки, велике колоније у Индијани и тако даље, прво су подигли Цркве па све остало. Прво се гради темељ па редом. Не почиње се кућа од крова него од темеља. Православље и Српство у Румунији , Мађарској, Италији итд, живи стотинама година захваљујући првенствено Цркви.

Наш град и наша парохија су прославили сто година постојања. Нека да Бог да и ова Црква Брвнара коју подижемо у славу Бога, одржи наш народ још доста векова у Православној вери.

Архитекта је др Предраг Ристић