Црква Св. О. Николе на Бартону у Хамилтону је духовно језгро најстарије српске православне парохије у источној Канади. Срби су још од 1904. г. почели да настањују Хамилтон. На иницијативи групе староседелаца, претежно са територије бивше Аустроугарске царевине, основана је парохија 1913.г. Ови вредни радници успели су купити кућу на Шерман улици, где су средили свештенички стан на спрату а у приземљу капелу-црквицу за своје духовне потребе. Парохија је основана под покровитељством Руске Православне Цркве, али је дошла под јурисдикцијом Српске Православне Цркве 1920.г.

На сам дан Никољдан, 19. децембра 1917.г., Владика Мардарије Ускоковић извршио је освећење прве цркве Св. О. Николе, на углу Бич Род и Норткот улице у Хамилтону. Бич Род је била у своје време мала словенска енклава, јер су поред наше цркве и дома ту били и Хрватски Народни Дом, Словеначки дом, и многи дућани и продавнице чији су власници били Срби, Хрвати, Пољаци, Украјинци, Руси, Словенци. Хамилтон је доживео велики талас словенске имиграције после другог светског рата, па је културни развој заједнице убрзан тада. У годинама између 1948.г и 1952. г., основани су Коло Српских Сестара, хор, школа, и позориште. Како је српска заједница расла, ускоро је и прерасла свој мали дом, те је 1957. г. отворена велика дворана на Бартон улици. Ускоро се показала и потреба за већом црквом.

Велелепна српско-византијска црква Св. О. Николе освећена је 1974. г. Освећењем је чинондејствовао Владика Иринеј Ковачевић. Црква је задржала звона старе цркве, и збирку руских икона из 1907. г. Монументални мозаик, икону Св. Николе, над улазним вратима дело је уметника Саве Ракочевића из Чикага.

Иконостас, задужбина Милке Стојанчевић, рад је критских мајстора из радионице Аргирија Каврулакиса у Ираклиону на острву Криту, 1977.г. Богато је изрезбарен из ораховине. Иста радионица је направила балкон за хорску ложу. Фреске су рађене од 2001. до 2004. г., и дело су Оца Теодора Јуревича, руског свештеника и иконописца из Ири, Пенсилваније. 2003. г. донета нам је из Хилендара копија чудотворне иконе Богородице Тројеручице, поводом 90.годишњице парохије. Икона стоји под прелепом циборијом резбареном у Београду, од славонског храста. Из исте београдске радионице су и сто за плаштаницу као и улазна врата.

Парохија и заједница су током читавог једног века делили радости и тугу нашег народа, укључујући два светска рата, Велику економску депресију, периоде економског успона и пада у Хамилтону, као и трагедије ратова широм бивше Југославије током деведесетих година прошлог века. Парохија је увек водила и подржавала хуманитарну помоћ нашем народу у отаџбини као и избеглицама и новодошлим и Канади. На прагу наше стогодишњице, можемо да се поносимо својом прошлошћу и да се надамо